Serijal „Projekat“ – krađa beba u Srbiji

Posted on Updated on


autori: Ivan E.Andreja B.

Kada smo polovinom septembra meseca odlučili da radimo serijal o ukradenim bebama nismo ni slutili da nas čeka jedan obiman, kompleksan i odgovoran posao. Očekivali smo da od naših sagovornika čujemo pretpostavke ili priče roditelja koji, eto sumnjaju da su im deca ukradena iz porodilišta, ali…

U prvom razgovoru sa prof. dr Snežanom Knežević shvatili smo da problem oko ukradenih beba iziskuju ozbiljan istraživački rad, bez kojeg bi se sve ovo svelo na puku novinarsku senzaciju. O takvim senzacijama  smo, priznaćete, sasvim dovoljno čitali proteklih petnaestak godina, a rezultat nismo dobili.

Da je bilo ko da sada pokušao da javnosti prikaže kako je funkcionisao kriminalni lanac krađe beba u Srbiji imali bismo sasvim jasniju sliku o tome i jednostavno, ne bi bilo dilema. Nakon jasnih dokaza iznesenih u javnosti neko od vlasti bi mnogo ranije morao da prizna da je država štitila i organizovala sistem nazvan PROJEKAT… I ne bi roditelji doživljavali različite uvrede sa njihove strane, kao što je bila rečenica da su previše gledali španske serije i sl.

Mi smo odlučili da ovoj temi pristupimo na ovakav način, sa željom da pomognemo roditeljima i srodnicima ukradenih beba u borbi za istinu. Zato ćete u sledećih nekoliko nastavaka ovog serijala čitati na kakav način je funkcionisao sistem krađe beba, ko je sve odgovoran za to, zašto se godinama ignorisaoi taj problem.. Prikazaćemo vam i zvanična dokumenta koja smo dobili od državnih organa po zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i i dokumenta koja su roditelji dobijali od različitih institucija. Svi oni nesumnjivo dokazuju jedno – deca su ukradena!

U nastavku ovog članka pročitajte priču Ljiljane Marenović iz Kraljeva, majke čije je dete ukradeno 1983. Godine iz porodilišta u Čačku.

beba-prst-

Gemina vivit

logo (1)  Kako je protekao porođaj ?

– Porodila sam se 30.10.1983. godine u bolnici „Dr. Dragiša Mišović“ u Čačku. Porođaj je bio prevemeni, doktorka – ginekolog Lj. Stan. i babica su bili prisutni. Rodila sam dva dečaka, blizanci. Jedan je bio težak 1300g a drugi 1200, to su mi saopštili ali nisu mi pokazali bebe, već su me premestili u drugu sobu.

Pitala sam osoblje u bolnici da mi kažu šta je sa mojim bebama, ali niko od njih nije smeo ništa konkretno da mi kaže. Njihovi odgovori su me upućivali da ću sve potrebne informacije dobiti od doktora.

Nakon toga je došla doktorka Bošk., pedijatar i saopštila mi da se oba deteta nalaze u teškom stanju. Jedan otežano diše a drugi moram da citiram doktorku, jer te reči mi ne izlaze iz glave “ drugi povremeno prestane da diše, ali ga ja čvrknem i on nastavi da diše“!

Posle dva dana doktorka mi je saopštila da jedan od njih dvojice ne diše, da je preminuo. Drugog su zadržali narednih mesec i po dana, a ja sam morala da napustim bolnicu.

Tih mesec dana i jače su mi govorili da ne znaju da li je beba dobro ili ne, takoreći status KVO. Prve informacije o stanju mog deteta dobila sam od doktorke Kos. koja mi je rekla da je njegovo zdravstveno stanje neznatno bolje.

logo (1)  Kakva je bila dijagnoza bebe koja je preminula?

– Izliv krvi u mozak.

logo (1)  Da li je vršena obdukcija?

– Obdukcija nije izvršena. U bolnici su mi rekli da će oni obaviti sahranu, da ne moram ja da se mučim oko toga. Ja sam 2002. Godine tražila  potvrdu od JKP Čačak i rekli su mi da u novembru nijedno muško bezimeno Marenović nije sahranjeno.

  logo (1)  Zašto ste tražili za ceo novembar 1983. Godine?

– Zato što beba ima tri datuma smrti. U potvrdi o smrti, koja je inače bez potpisa i pečata, piše 1.11.1983, u dečijem protokolu piše 31.09. pa prepravljeno na 31.10.

marenović

logo (1) Kako je to moguće?

– Moguće je (ironični smeh), dešavaju se štamparske greške.

logo (1) Šta su rekli za drugu bebu?

– Da beba ima mentalni poremećaj. Da se nadalje sama snađem.

logo (1)  Kako je sada to dete?

– Sin mi je odrastao čovek. Završio je fakultet i oženjen je. Ona dijagnoza uopšte nije tačna.

logo (1)  Kada ste krenuli u potragu?

– U novinama sam pročitala članak o nestalim bebama od Gospodina  Manojlovića iz  Sokobanje. Iz tog članka, uvidela sam da nemam potrebnu dokumentaciju i krenula sam da je prikupljam. Na samom početku doživela sam barijeru, zatvorena vrata za svako moje postavljeno pitanje. Njihovi nebulozni odgovori vodili su me do očaja, izgubljenosti i zbunjenosti, da se zapitam „da li se oni šale ?“ Omalovažavanje je išlo do tolike mere da kada sam se na šalteru za informacije obratila za pomoć u vezi prikupljanja ostale dokumentacije, rečeno mi je : „kod nas dođe čovek na konju i na njega natovari pune torbe papira, dokumenata, ode do šume tu ostavi torbe pune papira i zapali“

logo (1) Šta je dalje bilo?

– Obratila sam se Gospodinu Manojloviću. Puno mi je pomogao. Usmerio me je kome da se obratim, šta da tražim, da sve ide pismeno. Za sve ove godine, prikupila sam nešto od dokumentacije. Dovoljno da se pomerim sa mrtve tačke ali nedovoljno da nađem svog sina.

marenović2

logo (1)  Da li ima još porodica iz Čačka koja traže svoju decu?

– Ima… Dvadesetak porodica  iz Čačka traži svoju ukradenu decu.

logo (1)  Da li je neko uspeo da pronađe dete?

– Za sada ne, iz razloga zato što državni službenici ne žele da nam izađu u susret i omoguće da se ova potraga već jednom završi. Ali, to ne znači da mi roditelji treba da odustanemo od potrage! Ja sigurno neću…

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s