Socijalna (ne)pravda

Posted on Updated on


tekst: Ivan E.

Ustav Republike Srbije

II ljudska i manjinska prava i slobode

Član 68.
Svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.
Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom.
Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju se zakonom.
Republika Srbija pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture.

Član 69.

Građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva.
Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeđenje i osiguranje uređuju se zakonom.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad, kao i pravo na naknadu u slučaju privremene nezaposlenosti, u skladu sa zakonom.
Invalidima, ratnim veteranima i žrtvama rata pruža se posebna zaštita, u skladu sa zakonom.
Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom.

 zdr. knjiž

– Broj korisnika socijalne pomoći u Srbiji iz godine u godinu postaje sve veći, pa smo tako u 2014. godini stigli do neverovante brojke od preko 700.000 korisnika. Podsećanja radi, pre par godina taj broj iznosio je nešto više od 400 hiljada ljudi, ali kako je država upadala u sve veću recesiju, broj siromašnih građana porastao je velikom brzinom.

Tokom ove godine mesečna naknada za socijalna davanja iznosila je 7.270 dinara za jednu osobu, a ukoliko domaćinsto broji više članova, ta cifra se nesrazmerno uvećava. Država je procenala da se ovom cifrom mogu pokriti najosnovniji troškovi – hrana, komunalije, odeća, sredstva za higijenu i dr.

Svesni smo da  sa sedam hiljada dinara mesečno u Srbiji niko ne može preživeti, ali problem je u tome što država, odnosno oni koji su doneli takvu odluku, toga uopšte nisu svesni.

Na samom početku ovog teksta citirali smo dva člana ustava, jedan se odnosi na zdravstvnu, a drugi na socijalnu zaštitu. Ako ste pažljivo pročitali, ustavom je garantovano svakom građaninu ove zemlje pravo na zdravstvenu zaštitu, a to posebno važi za građane koji su korisnici socijalne novčane naknade.

Međutim, u praksi nije tako…

Građani koji žive van gradskih područija, a korisnici su socijalne pomoći, nemaju pravo na besplatno lečenje koje je garantovano zakonom o zdravstvenom osiguranji i Ustavom republike  Srbije.

Ovakvu odluku sprovodi Republički fond za zdravstveno osiguranje od polovine prošle godine, po instrukcijama koje su dobili od Ministarstva zdravlja, tačnije tadašnje ministarke Slavice Đukić Dejanović.

Sve ove nelogičnosti i kršenje zakona, ustava i ljudskih prava možda i ne bi prošle ovako nazapaženo, ali problem predstavlja to što je neko odlučio da se o ovome ne priča javno…

Res Fakti

– Službenici zaposleni u fondu za zdravstveno osiguranje više od godinu dana odbijaju da overe zdravstvene knjižice korisnicima socijalne zaštite koji žive u seoskim područjima, a kao razlog navode da imaju obavezujuće instrukcije da postupaju na takav način. Socijalno ugroženi se potom upućuju u fond za penzijsko osiguranje kako bi izvršili odjavu sa obaveznog poljoprivrednog penzijskog osiguranja i to je, zapravo uslov za overu zdravstvene knjižice.

Međutim, zakon o penzijskom osiguranju predviđa poljoprivrednu penziju kao obaveznu i svaki građanin koji nije u radnom odnosu, dužan je lično da uplaćuje doprinose za penziju. Ovo se odnosi i na poljprivrednike korisnike socijalne pomoći, bez obzira što oni žive na rubu siromaštva.

Ovim zakonom je, takođe predviđeno da se pojedinac može odjaviti sa obaveznog poljoprivrednog penzijskog osiguranja u određenim slučajevima (posebno se navodi ’kada smrt nastupi’) ali obavezno je da bar jedan član domaćinstva plaća doprinose za poljoprivrednu penziju.

Redakcija našeg portala je polovinom jula meseca Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje uputila zahtev za pristup informacijama od javnog značaja u kojem smo zatražili odgovore na sledeća pitanja:

  1. Na osnovu čega se overava zdravstvena knjižica poljprivrednicima koji su korisnici socijalne novčane pomoći?
  2. Da li filijale RFZO-a imaju pismene ili usmene neredbe, odnosno instrukcije da pomenutim licima ne overavaju knjižice ukoliko nisu izmirili dugovanja prema PIO fondu?

Odovor koji smo dobili od RFZO glasio je ovako:

„Poljoprivrednici korisnici socijalne novčane pomoći obavezno zdravstveno osigurani su na osnovu te činjenice za period za koji im je nadležni Centar za socijalni rad priznao to prava I za taj vremenski period im se i ne zahteva dokaz o uplati doprinosa radi overe zdravstvene knjižice, već samo rešenje o priznatom pravu“.

„ Filijale RFZO- a nemaju nikakve instrukcije da ne overavaju zdravstvene knjižice poljoprivrednicima korisnicima socijalne pomoći“.

– Budući da je odgovor RFZO- a netačan, ponovo smo im upitili zahtev, ali sa dopunjenim pitanjem: „Da li je Ministarstvo zdravlja prosledilo instrukcije RFZO, a koje se odnose na overu knjižica poljoprivrednicima koji su korisnici socijalne pomoći?“

U njihovom odgovoru upućenom nama navodi se broj rešenja, odnosno instrukcija Ministarstva zdravlja. U pitanju su, kako oni navode, preporuke pod brojem 011-00-53/2013-05  od 13.02.2013. godine i 011-00-53/2013-05  od 15.03.2013. godine.

zaštitnik građana

Ministarstvo zdravlja dostavilo nam je po zakonu o slobodnom pristupu kopije ovih preporuka u kojima, između ostalog piše:

„Imajući u vidu situaciju, može se zaključiti da pojedinac, odnosno porodica, kojima je, u propisanom postupku, nadležni centar za socijalni rad priznao pravo na novčanu socijalnu pomoć, ne mogu imati status osiguranika iz člana 17. tav 1. tačka 21. (poljoprivrednici stariji od 18 godina koji obavljaju poljoprivrednu delatnost) Zakona o zdravstvenom osiguranju. U tom slučaju utvrđuje im se drugi osnov osiguranja, shodno priznatom pravu na novčanu socijalnu pomoć, odnosno utvrđuje im se status osiguranika iz člana 22.(lica u kategoriji socijalno ugroženenog stanovništva) Zakona o zdravstvenom osiguranju, pa u skladu sa tako utvrđenim statusom osiguranika i overava isprava o zdravstvenom stanju“.

Iz odgovora Ministarstva zdravlja jasno se zaključuje da poljoprivrednici korisnici socijalne pomoći moraju da se odjave sa statusa poljoprivrednika koji obavljaju poljoprivrednu delatnost i da se prijave na status socijalno ugroženog stanovništva. Ali, kao što smo već napomenuli, zakon o penzijskom osiguranju to ne dozvoljava. Postavlja se pitanje kome je bilo u interesu da donese ovakvu preporuku kojom je na hiljade ljudi u državi zabranjeno pravo na lečenje. Ako je cilj bio da se smanje budžetska opterećenja, onda je to postignuto. U ovom slučaju birano je da ispaštaju najsiromašniji građani i  to je, po svemu sudeći, za nadležne bilo najlakše rešenje!

Ko još mari za siromašne u zemlji siromašnih……?

ministarstvo za ništa

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s