Dosije Rudnica – II deo

Posted on Updated on


tekst: Zorica T. - Ivan E.

„Asanacija bojišta“ od strane VJ i MUP-a tokom rata na Kosovu

Ženevske konvencije i dodatni protokoli propisuju pravila postupanja sa telima umrlih ljudi tokom oružanog sukoba. Strana u sukobu je dužna da, u što je moguće kraćem roku, popiše sve podatke koji su u stanju da doprinesu identifikovanju umrlih. Takođe se državama nalaže da se, pre sahranjivanja mrtvih, izvrši lekarski pregled leševa u cilju konstatovanja smrti, kao i ustanovljavanja identiteta i uzroka smrti.6 Osim toga, strane u sukobu su dužne da obezbede da umrla lica budu pristojno sahranjena, po mogućnosti shodno obredima veroispovesti kojoj pripadaju, da im grobovi budu poštovani, pristojno održavani i tako obeleženi da se mogu uvek pronaći.

Dosije Rudnica

Tokom rata na Kosovu, organizovane i koordinisane akcije pronalaska i uklanjanja ljudskih tela sa tvorenih prostora i iz objekata sprovodile su jedinice VJ i MUP-a u okviru postupka zvanog „asanacija bojišta“. Termin „asanacija bojišta“, prema terminologiji VJ, podrazumeva preduzimanje sanitarnohigijenskih, sanitarno-tehničkih i drugih potrebnih mera i delatnosti radi pronalaženja poginulih i umrlih ljudi, te uginulih životinja, odnosno radi uklanjanja svega opasnog po zdravlje ljudi i životinja i štetnog po životnu sredinu.

Postupanje jedinica VJ i MUP-a koje su sprovodile asanaciju bojišta za vreme rata na Kosovu u suprotnosti je sa pravilima međunarodnog prava. Prema nalazima MKSJ, MUP i VJ su sproveli koordinisane akcije sa nezakonitim ciljem prikrivanja dokaza o počinjenim zločinima.

 U prilog tome govori i činjenica da je, uključujući dokaze o masovnoj grobnici u Rudnici, preko 900 tela civila – kosovskih Albanaca – pronađeno na tajnim lokacijama u masovnim grobnicama u Srbiji, a da se još oko 900 kosovskih Albanaca vode kao nestali. Drugim rečima, da su VJ i MUP postupali u skladu sa pomenutim pravilima, javnost i nadležne institucije bi odmah po okončanju sukoba bili obavešteni od strane VJ i MUP-a gde se nalaze tela koja su uklonili tokom asanacije bojišta.

Kako je utvrdio MKSJ u presudi Đorđević, VJ je samostalno ili sa pripadnicima MUP-a prikupljala tela na terenu, a potom je MUP skrivao tela na tajnim lokacijama. MKSJ na osnovu predočenih dokaza nije bio u stanju da ustanovi učešće VJ u operacijama prenošenja tela u tri masovne grobnice u Srbiji.

Komandant Prištinskog korpusa VJ Vladimir Lazarević je 31. marta 1999. godine izdao naređenje o asanaciji bojišta svim komandama brigada VJ angažovanih na Kosovu, kojim se nalaže da jedinice VJ u zonama svoje odgovornosti sprovedu asanaciju, zajedno sa MUP-om, kao i “u saradnji sa organima vlasti (vojni tužioci, opštinski organi)”.

Iako je ovim dokumentom određeno da VJ sprovodi asanaciju u pograničnim oblastima a MUP u unutrašnjosti, iz brojnih drugih vojnih dokumenata, kao i iz nalaza MKSJ, proizilazi da je VJ sprovodila asanaciju i u unutrašnjosti Kosova.

Prema naređenju PrK od 31. marta 1999. godine, postupak asanacije sprovodile su posebne jedinice u okviru brigade VJ – odeljenja u čiji sastav su između ostalog uključeni istražni sudija, komandir odeljenja, medicinski tehničar i veterinarski tehničar. Od tehnike, odeljenje je na raspolaganju imalo dva teretna automobila od dve i po tone nosivosti. U okviru postupka asanacije, komandir odeljenja je izdavao komande a istražni sudija je stručno rukovodio postupkom.

Postupak sa telima civila koja bi odeljenja pronašla, predviđao je njihovu predaju organima vlasti na čijoj teritoriji su tela pronađena, pravljenje spiska pokopanih lica i skice mesta pokopa. Primerak spiska pokopanih i skice mesta pokopa, komandir odeljenja je predavao predstavnicima opštine i matičara. Lične stvari lica nepoznatog identiteta predavala su se vojnom odseku ili komandi garnizona.

Postupajući po naređenju PrK, komande brigada koje su potčinjene PrK su izdale pojedinačna naređenja o osnivanju odeljenja za asanaciju u okviru brigade i sprovođenju naređenja PrK.

Podaci VJ i MUP-a o izvršenim asanacijama i skrivanju tela

2001. godine, VJ i MUP su osnovali istražna tela koja su se bavila prikupljanjem informacija o asanaciji bojišta i postupanju sa telima pronađenim na terenu tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine. Nalazi ova dva tela su dijametralno različiti. Dok su nalazi tela kojeg je formirao MUP rasvetlili okolnosti učešća visokih državnih zvaničnika u sakrivanju tela kosovskih Albanaca i doprineli otkrivanju novih lokacija masovnih grobnica, nalaz tela koje je formirala VJ je da je vojska postupala u skladu sa međunarodnim pravom i domaćim propisima.

U maju 2001. godine, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Dušan Mihajlović je osnovao Radnu grupu MUP-a sa zadatkom da istraži slučaj hladnjače sa tada neidentifikovanim telima, pronađene u aprilu 1999. godine u Dunavu, kod Tekije (istočna Srbija). Članovi radne grupe bili su, između ostalih, Dragan Karleuša, Dragan Furdulović, Dragan Mirčić, Bora Banjac i, jedno vreme, Milorad Veljović.15 Prema nalazu Radne grupe, u martu 1999. godine održan je sastanak u kabinetu Slobodana Miloševića, kojem su prisustvovali Slobodan Milošević, Vlajko Stojiljković (ministar unutrašnjih poslova), Vlastimir Đorđević (načelnik RJB) i Radomir Marković (načelnik RDB), tokom kojeg je Đorđević postavio pitanje čišćenja terena na Kosovu, što je nazvao “asanacijom”. Milošević je zatim naredio Stojiljkoviću “preduzimanje mera kako bi se uklonili svi tragovi koji mogu da ukažu na postojanje dokaza o izvršenim zločinima”.16 Na osnovu prikupljenih informacija, Radna grupa je utvrdila postojanje masovnih grobnica sa telima kosovskih Albanaca u Batajnici, Perućcu i Petrovom Selu.

Generalštab VJ je u maju 2001. godine osnovao Komisiju za prikupljanje materijala o izvršenim asanacijama bojišta na teritoriji Kosova i Metohije. Predsednik komisije je bio general-major Momčilo Krgović, doktor po profesiji, a zamenik predsednika Komisije general-major Aco Tomić, u to vreme načelnik Prvog odeljenja Kontraobaveštajne službe VJ.18

U izveštaju Komisije VJ navodi se da su jedinice VJ angažovane na Kosovu tokom 1999. godine u svojim zonama odgovornosti vršile asanaciju na 56 lokaliteta, na kojima je pronađeno 208 ljudskih leševa.19 Takođe, u izveštaju Komisije se navodi da je VJ izvršila ekshumaciju devet masovnih grobnica, iz kojih su iskopana 203 tela. Sudsko-medicinsku analizu su izvršili vojni organi, a samo 76 tela je identifikovano.20 Među neidentifikovanim telima iz devet pomenutih masovnih grobnica su i tela albanskih civila ubijenih u Izbici 28. marta 1999. godine, koja su 2001. godine pronađena u masovnoj grobnici u Petrovom Selu.

VJ je na još 13 lokaliteta pronašla namanje 667 leševa „za koje se pouzdano utvrdilo da nisu nastali usled dejstva pripadnika Vojske Jugoslavije“. Prema izveštaju, informacije o ovim telima Komisija je dobila od “organa bezbednosti jedinica koje su vršile dejstva na Kosovu”, bez preciziranja na koji način je to pouzdano utvrđeno, odnosno da li su vojni istražni organi učestvovali u toj proceduri.

10 od 13 pomenutih lokaliteta nalaze se u oblasti Drenice, koja je tokom 1999. godine bila u zoni odgovornosti 37. mtbr VJ. Između ostalog, radi se o Rezali, selu u kojem je izvršena masovna egzekucija civila čija su tela nađena u Rudnici.

U bazi nestalih lica MKCK registrovane su 53 osobe nestale na pomenutih 13 lokaliteta, uključujući 10 osoba ubijenih u Rezali.

 Otkrivanje masovne grobnice u Rudnici

Prema dostupnim podacima, podaci o postojanju masovne grobnice u Rudnici pojavili su se tokom istrage u predmetu “Drenička grupa” koji je vođen pred Okružnim sudom u Kosovskoj Mitrovici. Svedok protiv koga je kasnije podignuta optužnica u tom predmetu ukazao je da su 1999. godine u stari kamenolom u Rudnici dovezena tela Albanaca ubijenih tokom rata na Kosovu, kao i da je kasnije taj teren posut zemljom i delimično asfaltiran.

Istražni organi Republike Srbije pretražili su lokacije u kamenolomu u Rudnici prvi put 2007. godine, a potom i 2010, 2011, 2013. i 2014. godine.25 Prvi posmrtni ostaci pronađeni su 13. decembra 2013. godine. TRZ je u svom prvom saopštenju o masovnoj grobnici u Rudnici, u maju 2010. godine, navelo da se sumnja da je reč o telima kosovskih Albanaca, i to njih 250.27 U narednom saopštenju, TRZ je preciziralo da se u Rudnici nalaze “posmrtni ostaci dovezeni iz primarnih grobnica u okolini Drenice, na KiM”. Konačno, DNK analiza urađena u aprilu 2014. godine potvrdila je da posmrtni ostaci pronađeni u Rudnici pripadaju kosovskim Albancima ubijenim tokom rata na Kosovu, na području Drenice.

Prema izjavi Predsednika komisije za nestale osobe Vlade Republike Srbije Veljka Odalovića, iskopavanja u Rudnici su okončana 22. avgusta 2014. godine, ali će se ona nastaviti “ukoliko bude nekih ozbiljnih informacija i valjanih dokaza”.30 Do objavljivanja ovog dosijea, iskopavanja u Rudnici nisu nastavljena.

Lokacija grobnice

Selo Rudnica se nalazi u opštini Raška, u južnoj Srbiji. Masovna grobnica se nalazi u napuštenom kamenolomu, na oko 10 metara od magistralnog puta Raška–Leposavić, u neposrednoj blizini graničnog prelaza Jarinje, između Srbije i Kosova.

Lokacija masovne grobnice udaljena je 80 kilometara od Rezale, 95 kilometara od Starog Čikatova, 100 kilometara od Donjeg Zabela i oko 100 kilometara od Gladnog Sela.

Grobnica se nalazi u neposrednoj blizini kasarne „Rudnica“ koju je izgradila VJ. Radi se o dve susedne parcele koje razdvaja litica kamenoloma. Razdaljina između kasarne i mesta grobnice iznosi oko pet metara vazdušnom linijom. Prema istraživanju FHP-a, zemljište na kom je otkrivena masovna grobnica u Rudnici pripada preduzeću „Kosmetput“ koje je osnovano u februaru 1999. godine, sa sedištem u selu Lešak (opština Leposavić).„Kosmetput“ je u Agenciji za privredne registre registrovao ogranak u Rudnici.

Istraživač FHP-a je razgovarao sa dva ovlašćena lica preduzeća „Kosmetput“. Prema njihovim rečima, „Kosmetput“ je početkom 1999. godine kupio parcelu od 50 ari u Rudnici od firme „Megalit Raška“. Na kupljenom zemljištu nije bilo izgrađenih objekata. U maju 1999. godine „Kosmetput“ je izgradio upravnu zgradu (ispod koje je vršeno iskopavanje masovne grobnice). Oba sagovornika su bili izričiti u tvrdnji da ispod upravne zgrade nisu pronađeni posmrtni ostaci, već da se oni nalaze na parkingu ispred zgrade, na kojem se čuva mehanizacija. Znaju da se iskopavanja vrše od 2007. godine, ali kažu da su nalog za iseljenje mehanizacije dobili tek u jesen 2013. godine, od kada više nemaju nikakav pristup upravnoj zgradi i ostalim objektima. Upravna zgrada je prilikom ekshumacija srušena.

FHP je stupio u kontakt sa predstavnikom preduzeća „Megalit Raška“, koji je potvrdio da je ovo preduzeće početkom 1999. godine prodalo oko 50 ari zemljišta u Rudnici preduzeću „Kosmetput“. Zemljište je prodato po nalogu tadašnje Vlade Srbije, jer je „Kosmetput“ morao da preseli mehanizaciju sa Kosova u Srbiju.

Vojna kasarna koja se nalazi uz kamenolom u kojem je pronađena masovna grobnica, nalazi se na parceli koja je takođe pripadala preduzeću “Megalit Raška”. Prema rečima predstavnika preduzeća „Megalit Raška“, ovo preduzeće je pre 1999. godine nekoliko hektara svog zemljišta u Rudnici ustupilo VJ, koja je kasnije na tom zemljištu izgradila kasarnu (vidi Fotografiju 1).

Istraživači FHP-a su utvrdili da kasarnu „Rudnica“ sada koristi Žandarmerija MUP-a Republike Srbije.

FHP je 13. juna 2014. godine Ministarstvu odbrane Republike Srbije uputio zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, u kom je traženo da Ministarstvo dostavi podatke kada je formirana kasarna VJ u Rudnici, ko je bio njen starešina, da li kasarna i dalje postoji, ko je sada njen starešina, kao i ugovor kojim je preduzeće „Megalit Raška“ ustupilo svoje zemljište VJ.

U odgovoru na zahtev FHP-a, Ministarstvo odbrane je navelo da je kasarna „stavljena u funkciju 2002. godine“ i da je u njoj bilo „smešteno ljudstvo koje je angažovano na obezbeđivanju administrativne linije sa KiM“. Takođe se navodi da kasarna nije imala određenog komandanta i da je 2006. godine ustupljena MUP-u. Ministarstvo u odgovoru ističe da “fotokopija ugovora kojim je firma Megalit Raška ustupila svoje zemljište Vojsci Jugoslavije na kome je formirana baza nije pronađen.

Ovaj tekst nastao je u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s