hrvati
Agonija
tekst: Dragan Pajović
Srpska nacija više ne postoji. Srpski narod je u agoniji. Država Srbija je administrativna jedinica u kojoj od institucije do institucije, od grada do grada, od regiona do regiona ne važe i ne vladaju ista pravila i zakoni.
Reč potiče od latinskog nascio ili natio, što znači roditi se. Da li je to dovoljno? Zašto bih rođenjem, jedinim činom u ljudskom životu u kojem ne učestvujem, bio pripadnik određene nacije ili naroda, a time i određen ili predodređen za ostatak života?
Definicija o naciji i narodu ima koliko i ljudskih bića, filozofskih pravaca, pravnih postulata, socioloških teorija, geografskih određenja i političkih stavova. Na pretek. Ipak, pripadnost naciji je samo osećaj pripadnosti ili ne. Iz toga zaključujem da srpska nacija više ne postoji. Postoje u Srbiji skupovi ljudskih jedinki bez zajednički definisanog cilja i, što je još dramatičnije bez zajedničkog delovanja u cilju opstanka i suživota.
Kod komšija je, uverilismo se, sasvim drugačije. Iako smo mi, Srbi izvojevali pravo na slobodu i svoju državu u vreme kada su to učinili i drugi evropski narodi, u devetnaestom veku, koncept Država – narod (État-nation) nikada nije oživeo u Srbiji. Iz objektivnih i subjektivnih razloga. Kada se moglo i trebalo, podelili smo i darivali drugima darove naše slobode, jer takvi smo i tako smo vaspitani, a kada smo uvideli grešku, pa možda i hteli, bilo je kasno, jer više nismo držali svoju sudbinu u svojim rukama.
Sa zakašnjenjem, Hrvati danas proklamuju taj koncept, na kojem im niko u Evropi neće zameriti, sem nas. Ali koga još briga za naše zamerke i stavove. Nas, ljudi okovanih u komunističke principe. U Hrvatskoj su svi Hrvati. Posedovanjem hrvatske lične karte, vi ste pripadnik hrvatskog naroda, to je činjenica i na tu temu nema više šta da se kaže. Pisali smo, ne tako davno o konceptu nacionalnih manjina, baš ovde, o tom kukavičjem jajetu koje je još sakriveno samo u srpskom gnjezdu, kao predznak šta će se dogoditi za dva meseca. I dogodilo se. Hrvatska je pravno država Hrvata i Hrvatica.
Ako se Srbi u Hrvatskoj osećaju prevarenima, ništa lakše nego da traže srpsko državljanstvo u Srbiji i da se vrate u Hrvatsku da žive kao stranci. U tom će slučaju biti tretirani kao stranci, ali Srbi. I stvari su potpuno jasne. Izuzev u nečijim glavama nedoraslim izazovima današnjice. Hrvati su se odrekli komunizma i tim gestom iz tabora gubitnika prešli u tabor pobednika. Uradili su ono što smo mi, Srbi trebalo da uradimo još osamdesetih, da srušimo Jugoslaviju – tu srpsku tamnicu i pravno iznesemo iz države sve što smo uneli. A mi ? Mi i danas na vlasti držimo prirepke iz tog perioda, koji se čak i ne libe da vrate stilizovanu petokraku na svoju partijsku zastavu. E pa, kako sadimo, tako ćemo i žnjeti !
Istorija raslojavanja srpske nacije je duga, međutim ona se značajno ubrzava nakon Prvog Svetskog Rata i stvaranja zajedničke države južnih Slovena. Što zarad mira u kući, što pod uticajem stranih sila, svi kohezioni elementi iz perioda pod okupacijom i borbama za oslobođenje od početka devetnaestog veka do druge dekade dvadesetog se rastaču u novostvorenoj državi. Najbliži primer je Evropska Unija koja briše i negira identitet i podstiče osobenosti zasnovane na ljudskim pravima. Ista su u direktnom sukobu sa pravima naroda.
Situacija se samo pogoršala nakon Drugog Svetskog Rata i dolaska na vlast profesionalnih revolucionara sa ciljemo čuvanja vlasti po svaku cenu. U toj drugoj polovini dvadesetog veka, opet u svrhu opstanka na vlasti, zatire se sve što je autentično i tradicionalno. Prednost se daje mešanju i mešetarenju, gradu nad selom, diplomi nad znanjem, upravljanju nad radom.
Iz tog perioda, iz tog “bratskog” zagrljaja i od Judinog poljupca jedva smo izvukli živu glavu. A dočeka nas period tranzicije, u stvari period prelaska iz jednog društvenog uređenja u drugo. Sigurno najbezobzirnije doba u kome se i ona mala skupina, onaj skup pojedinaca bavi pronalaženjem ličnih rešenja. Razumljiv refleks odbrambenog mehanizma primata.
U zaključku srpska nacija, za koju tvrdim i dalje da je nema u stvarnosti, već je samo postulat onoga što treba da postoji, znači ostatak skupa jedinki koje se prepoznaju, je u agoniji. U samrtnom ropcu. U onom stanju lagane smrti uz pomućenu svest koju karakteriše odsustvo reakcije. Najbolnija je činjenica da je organizam u svesnom stanju i da posmatra i prati, kao kamerom sa strane, sva dešavanja oko i unutar sebe.
Lekari, kojih ima proporcionalno u političkim krugovima (Parlament, razne gradske skupštine, upravni odbori…) koliko i u ordinacijama, ali i na biroima rada, pa i u odbeglištvu, u stvari u dijaspori, zanemarujući činjenicu prirodnog ozdravljenja, prisutne koliko i prirodne smrti, prepisuju čekanje za ozdravljenje.
A sigurna, lagana smrt se već nadvila nad nama.
Ima li leka? Ima. Osvešćenje. Otrežnjenje. Bunt. Buna.
Šešelj: Podržavam Ivu Josipovića
Slika Posted on
tekst: Ivan E.
Srpska radikalna stranka poslala je saopštenje svim medijima u Srbiji i Hrvatskoj u kojem se Vojislav Šešelj obraća Hrvatskom narodu sa, kako on kaže, željom da na sledećeim izborima ponovo pobedu odnese Ivo Josipović.
Predsednik radikala za ovakvu odluku navodi više razloga, a jedan od njih je i medijski publicitet koji je dobio od Josipovića, a koji mu je ovde uskraćen. Šešelj dalje navodi da će Ivo Josipović, ukoliko bude ponovo izabran, sigurno povući hrvatske trupe sa teritorije „Republike Srpske Krajine“, priznati nezavisnost iste i na taj način otvoriti put stvaranja velike Srbije.
U nastavku pogledajte kompletno saopštenje Srpske radikalne stranke.
Vreme za ujedinjenje Republike Srpske
….Srbi vole Srbiju, Hrvati vole Hrvatsku, muslimani vole Tursku – vidimo da tu niko ne voli Bosnu i Hercegovinu u smislu otadžbine.Nikada u Bosni nisu živeli Hrvati kao autohtoni narod, što važi i za muslimane, današnje tkz. Bošnjake. Hrvati i Bošnjaci su u BiH političke izmišljotine. I ta izmišljotina je dovela BiH u ovo stanje u kojem se sada nalazi. Dizanje verskih zajednica, katolika i muslimana, na nivo naroda – pogubno je za BiH bilo i sada je.Narod Bosne su činili i danas čine samo Srbi izdvojeni na tri vere: pravoslavnu, katoličku i islamsku.Dolaskom turskog osvajača u Bosnu /1386–1878/, dolazi do islamizacije pravoslavnih Srba i njihovog prelaska na veru osvajača.Turci su doneli islam, a Austrougarska jačanje katoličkog faktora.Za vreme austrijske okupacije 1878-1918. vatikanski misionari pokatoličavaju Srbe, pa u to vreme katoličanstvo postaje snažna, zvanična religija.Titovi polupismeni proustaški »povjesničari«, vatikanski falcifikatori, pogotovo dukljanski zlotvori i umobolnici su pokušavali da te dokaze zamagle trudeći se da za sve one Srbe koji su primili zapadno hrišćanstvo prozovu »Hrvatima«).Da nije bilo Srba, Hrvatska kao država danas ne bi ni postojala.
Posle Prvog svetskog rata preveli su ih iz poraženih na stranu pobednika, posle Drugog svetskog rata preveli su ih takođe iz poraženih na stranu pobednika.A za zločine, najveće zločine u istoriji ovog dela Evrope (i Hrvatska je jedina država u kojoj su postojali dečji logori!), malo je ko odgovarao. Nikad se Hrvati nisu suočili s tim zločinima. Sve im je oprošteno. Pa da bi se odužili Srbima, oni su ih isterali sa zavežljajima, na traktorima…FUJ! Dejtonski mirovni sporazum kojim je okončan rat u BiH podelio je ovu zemlju na dva entiteta, Federaciju i RS, koje u nekim aspektima funkcioniraju kao mini države.Posle završetka rata u BiH i potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. godine brojni politički lideri na Zapadu verovali su da će BiH vrlo brzo postati stabilna, multietnička, demokratska država.Realno, eksperiment BiH nikada nije funkcionisao dobro, jer je BiH, bar u onom delu koji je iskonstruisao Zapad, od početka bila veoma loša zamisao. „Ideja BiH“ nikada nije imala podršku većine građana ili političkih lidera u BiH. Jednostavno, previše je etnički raznolika, isprekidana i neprirodna da bi bila uspešna. Kao rezultat toga, BiH u suštini ostaje fikcija koja preživljava zbog neprestanog pritiska sa Zapada i nesposobnosti ili odsustva volje lidera u BiH da konačno i zvanično rasformiraju BiH na njene konstitutivne delove.Bivši državni sekretar SAD Henri Kisindžer rekao je da BiH kao veštačku tvorevinu treba podeliti na tri nezavisne države. “Bosna i Hercegovina je veštačka tvorevina u kojoj su tri naroda primorana da žive i zbog toga je treba podeliti!” On kaže da treba stvoriti muslimansku državu, a ostalima dopustiti da osnuju svoje nezavisne države ili da se priključe Srbiji i Hrvatskoj. Samo na taj način konačno bi se rešilo nacionalno pitanje svih naroda koji žive na ovim prostorima, dodaje Kisindžer.”Ne postoji bosanski jezik. Ne postoji bosanska kultura. Bosna je administrativna jedinica koja se sastoji od Srba, Hrvata i Bošnjaka, veštački stvorena u bivšoj Jugoslaviji koju su zapadne sile glupo priznale kao državu” – poručuje Kisindžer…..Izetbegović nije imao vremena da biološkim putem dobije i dočeka ono što je u svojoj deklaraciji napisao, a to je – kada bude 51 odsto muslimanske populacije, BiH će biti islamska republika. U muslimanskom pogledu na svet osnovna podela čovečanstva je na Dom islama (Dar-al-Islam) i Dom rata (Dar-al-Harb). Dom Islama čine sve zemlje gde preovladava islamski zakon, odnosno ono što bi se, uopšteno govoreći, označilo kao muslimansko carstvo. Dom rata je ostatak sveta.Svedoci smo i ovih dana kako se pred našim očima uništavaju ili temeljno podrivaju sekularistički režimi u islamskom svetu, počev od Iraka, preko Egipta, Tunisa do Sirije, ali se, istovremeno, ništa ne čini da se radikalni islamizam suzbije u njegovom epicentru i glavnom finansijeru Saudijskoj Arabiji, iz koje potiče čak petnaest od devetnaest otmičara aviona korišćenih za napade na Sjedinjene Države 2001. godine. Moramo biti svesni da je na sceni vehabizam i radikalni islamizam koji iz nepristupačnih pećina i džamija izlazi na ulice postajući deo javnog života, a sutra možda i protesta i pobuna na našim ulicama.Muslimana, a kasnije Bošnjaka, ima 50 posto u BiH, a kontrolišu 30 posto teritorija dok Srbi drže pola države.Iz straha od raspada BiH, izrasta kolektivna težnja za stvaranjem unitarne države u kojoj bi bili gospodari,gde bi vredilo načelo jedan čovjek, jedan glas. Time bi svojom čistom nacionalnom i prikrivenom građanskom većinom Bošnjaci vladali BiH.Naravno, Srbi i Hrvati nikada to neće prihvatiti.Zašto su muslimani/Muslimani/Bošnjaci izabrali baš ime Bošnjaci, – nije teško pogoditi, a nije teško ni u nazivu jezika koji su odabrali (bosanski) prepoznati njihovu težnju ka unitarnoj BiH, u kojoj bi vladali i oni i njihov jezik.Bošnjaci/muslimani se boje raspada BiH, jer vjeruju kako bi posledica toga bila minijaturna i izolovana bošnjačka državica u kojoj bi bilo “nagurano” skoro dva miliona njihovih sunarodnika,pa su odlučili da Srbima otmu Republiku Srpsku.Multietnička država Bosna i Hercegovina je neodrživa. Teško narodu koji od najvećih neprijatelja očekuje spas.Očito je da je reč o tri naroda koja ne mogu zajedno.Što se pre shvati da ne možemo zajedno, pre će se rešiti problem i svima će biti bolje.Muslimanski političari misle da će u beskonačnost moći da manipulišu sa svojom rajom gurajući joj pod nos Dodika za sve što su oni opljačkali.Posle niza nacionalnih poraza… imamo i jednu veliku, istorijsku pobedu: ogromnim žrtvama stvorena je Republika Srpska, prva srpska država
BOSNA JE ODUVEK BILA SRPSKA DRŽAVA….Bosna je više od 400 godina bila pod turskom vlašću kao provincija, pa 40 godina pod Austrougarskom. Ni u Kraljevini Jugoslaviji Bosna nije imala status države.Administrativnu jedinicu zvanu ‘Bosna’ (kao što su recimo Rod Ajlend ili Južna Dakota u SAD) je stvorio Titov režim. I tačka.Ali, to je prostor na kome žive Srbi.Tvrtko je do 1390. nosio titulu kralja Srba, Bosne, Pomorja i Zapadnih Strana. Iz ove se titule jasno vidi da je vladao samo nad jednim narodom, Srbima.Krunisan je po pravoslavnom obredu, iako je bio katolik (to je prvi i najvalidniji dokaz o postojanju Srba rimo-katoličke veroispovesti. Kada je Tvrtko osvojio delove današnje Hrvatske koju su u to vreme naseljavali Romani njegova je titula promenjena 1390, u kralj Raške, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja. Kada je osvojio teritorije drugog naroda (Hrvata) promenio je titulu i u njoj nije bilo etničke odrednice „kralj Srbljem“, zato što Srbi nisu više jedini narod kojim on vlada, već su sada to i Hrvati. Iz ovoga se jasno vidi koliko je Tvrtko bio svestan da je Srbin i da u Bosni žive Srbi, jer dok je vladao samo Bosnom i delovima Raške i Primorja bio je KRALJ SRBA. Kada je Bosna posle Tvrtka izgubila delove Hrvatske koje je osvojila, sledeći bosanski vladari vračaju titulu KRALJ SRBA, jer više ne vladaju Hrvatskom i ponovo vladaju samo Srbima. To sve govori koliko su oni bili svesni da su Srbi.Na dnu povelje bosanskog kralja Stefana Tvrtka (02. 12. 1382. godine), na desnoj strani, je ogromnim slovima istaknuto, na prvom mestu – kralj Srba.Nepobitini dokaz je da su u srednjovekovnoj Bosni živeli Srbi i to dok se ona još prostirala samo u Sarajevskom i Zeničkom okrugu (u dolini reke Bosne).Neki muslimani u BiH tvrde da su bogumilskog porekla.Ne znaju ili neće da znaju da su bogumili samo jedna hrišćanska jeres, može se slobodno reći u pravoslavlju, a nikako neki poseban bogumilski narod. Svakodnevno se izmišljaju nova imena i »dokazuje« nekakva njihova etnička veza sa narodima koji im nikada i nisu bili u nikakvom srodstvu.Bošnjak je pogrdna reč koju su Turci koristili za muslimane u Bosni. A znači BANDOGLAV, TVRDOGLAV, GLUP! Njihovu muku najbolje je opisao Meša Selimović (uvek je sebe, pravilno da pravilnije i ne može da bude, Srbinnom muslimanske veroispovesti) u svom delu »Derviš i smrt«.Njegove reči: «Ni sa kim istorija nije napravila takvu šalu kao sa nama. Do juče smo bili ono što danas hoćemo da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne možemo više nikud. Otrgnuti smo, a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema više ni toka ni usća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla, i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kud da gledamo u naprijed, zato zadržavamo vrijeme, u strahu od ma kakvog riješenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo »ponosom« i mržnjom. Htjeli smo da se sačuvamo a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo…«….Danas u BiH postoje dve države – Bosna i Hercegovina, kao međunarodno priznata država, i Entitet Republika Srpska, kao međunarodno nepriznata država…
tekst: S.P.
Srpski Forum 