Serijal „Projekat“ –krađa beba u Srbiji

Posted on Updated on


autori: Ivan E. - Andreja B.

„Putuju naše bebe u sve krajeve sveta,
odlaze na put bez povratka
sa iseljeničkim pasošima,
sa nepoznatim ljudima
putuju u Švedsku, Dansku, Norvešku, Francusku, Ameriku…
Svake godine sve ih je više…”

„Godine 1967. strani državljani usvojili su na teritoriji SR Srbije desetoro naše dece. Iduće godine već je zabeleženo 13 takvih slučajeva, a 1969. – ravno 24.
Još jedna godina i još četvoro mališana više, pa još jedna, ova poslednja i 30 beba samo iz naše republike odbauljalo je u beli svet gde će dobiti novu rodbinu, nova imena, novu veru, novu narodnost, novo državljanstvo.
Učiće u svojim školama o hrabrim vikinzima, divnim fjordovima, Pariskoj komuni, Jugu i Severu, a kako moderna deca uče sve – možda će naučiti nešto i o Jugoslaviji, dalekoj zemlji na brdovitom Balkanu, sa toplim morem, gde može – jeftino da se letuje!
Koliko takvih budućih Šveđana, Danaca, Amerikanaca, isporučujemo godišnje? Da li odista samo 30? Toliko je zvanično evidentirano samo u jednoj republici, a možda ima i više. Svakako ima ih i iz ostalih republika. Podaci nigde nisu sakupljani, jedino se zna da i u ovom izvozu iz godine u godinu beležimo sve „bolje“ rezultate. To je, uostalom, poznato u svetu.
U Skandinavskim zemljama nas bije glas „Eldorada za usvajanje dece“. Više danskih novina pisalo je prošle godine o tome, a neke su čak pokušale da našim ekonomskim teškoćama objasne zašto mi jedini u Evropi, dozvoljavamo „izvoz dece“. Uostalom, ta mogućnost dobro je došla onima koji bi inače bili prinuđeni da usvajaju dečicu iz Koreje ili Južnog Vijetnama, od ovih najpoznatijih „liferanata“ dece. Ovako, Danci su samo za poslednje dve-tri godina usvojili 35 jugoslovenskih mališana.“
                                   (tekst o prodaji Jugoslovenskih beba iz 1972. godine)
beba-prst-

NA-P-H

– Porodila sam se 29. jula 1983. godine  u Zenici, Bosna i Hercegovina. Porođaj je obavljen carskim rezom i rodila sam blizance, dva dečaka. Tokom tudnoće niasm imala nikakvih problema, čak šta više, cela trudnoća je protekla odlično.

Bila sam mlada, imala sam 22 godidne. Moj lekar mi je rekao, pošto su bebe krupne a prvi je porod, da odem u Zenicu. Ja sam živela u Zavidovićima, porodilište je postojalo i tu, ali doktor Štefo Parlov ginekolog  uputio me je u Zenicu.

Po dolasku bolničko osoblje saopštilo mi je da će porođaj biti istog dana po prijemu i da će me poroditi carskim rezom.

To se nije dogodilo… Umesto da me porode, stavili su me na patologiju. Dani su prolazili, posmatranje je bilo svakodnevno, ali od porođaja ništa. Pitala sam da li nešto nije u redu i zašto se čeka?! Niko mi nije dao nikakav odgovor.

U sredu, 27. jul 1983.godine, kasno po podne dobila sam bolove, niko se nije obazirao. Tek sutradan odveli su me u porodilište i u hodniku me držali do petka 29. jula.

Tog prepodneva od jakih bolova ja sam se onesvestila, više se ničeg ne sećam. Prvo moje budjenje je bilo u šok sobi. Bila sam jako slaba, tiho sam upitala „gde su moje bebe, hocu da ih vidim!!!”

Umesto toga, sestra koju sam prvi put tada videla nešto mi je špricem ubrizgala u infuziju koja je stalno bila uključena. Ja sam ponovo tonula u san… To je trajalo jako dugo,  uopšte se ne sećam koliko, sve je bilo kao košmar. Nikome nisu dali da me poseti, moji su pokušavali sve ali uzalud.

Ubrzo mi je saopšteno da je jedna od mojih beba, Predrag, preminuo! Nikada ga nisam videla… 

Prošlo je dosta dana dok me iz šok sobe nisu spustili na porodilište, tek oko podneva doneli su mi samo Dejana. Plakala sam i tražila i drugu bebu ali su bili drski i rekli: „da nijedna beba nije bila u planu, da su spašavali samo mene i da budem zahvalna što mi je ostala i ta jedna beba.“

Nisam to prihvatila ni tada i nikada neću!

U matičnu knjigu rodjenih izvršen je upis moje dece. Dete koje sam iznela iz bolnice je Dejan, koji je rodjen 29. jula 1983.g. u 12h i 30min., težina 3420g i dužina 52cm. Uredno overen i potpisan rodni list, a u naknadnoj belešci piše: Brat blizanac, rođen pod rednim brojem 2196.

Dete koje je nestalo takođe ima rodni list, gde piše da se zove Predrag, rodjen 12h i 35min., težina 1900g i dužina 49cm. Ali, njegov rodni list nije potpisan. U matičnu knjigu umrlih nije upisan. Taj dokument  jedva sam dobila 2008.godine. Potvrdu o smrti nikad nisam dobila, a obdukcija deteta nije rađena.

 Jedini dokumenat koji sam dobila po izlasku iz bolnice je otpusna lista, ali nažalost ja je nemam kod sebe. Mom suprugu su rekli da uplati troškove sahrane, telo bebe nam nikad nisu pokazali niti nam izdali neki dokument. Kada je suprug pitao da li može da preuzme telo bebe, oni su rekli da su sve obavili i da će sve papire poslati poštom. To, naravno nikad nisu uradili.

Kada sam 2008.godine tražila sve papire iz bolnice i Javnog komunalnog preduzeća da mi pošalju, rekli su da nemaju nikakve papire. Žalila sam se preko ombusmana i onda su mi poslali protokol porodjaja. To je jedini dokument koji potvrdjuje da sam rodila dva dečaka, carskim rezom.

Oduvek sam sumnjala i nikada nisam prihvatila da je moje dete umrlo. Rodni list nepotpisan, nije upisan u knjigu umrlih. U protokolu kod jedne gospođe F.S. u rubrici gde su bebe upisane stoji „NA-P-H“ i na kraju te rubrike piše ‘Nevenka’.

U kontaktu sam sa ženama  iz Sremske Mitrovice, Iriga, Kraljeva i BiH. Podržavam sve koji imaju isti problem jer se mi međusobno razumemo. Trebamo biti hrabri i jaki i boriti se do kraja, ne želimo nikakve novčane naknade, ne treba da dozvolimo da nas ponižavaju, jer naša deca su već jednom prodata, a naša deca nisu za prodaju!!!

Nevenka Marušić 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s